Сутра је један обичан дан, али за мене мало другачији, рођендан тридесет и трећи...ко би рекао да имам већ толико. Зна ме ухватити страх кад помислим колико имам година, а и даље сам сам. Ал сад ме нешто и није страх, некако се надам да ће бити добро, па макар и даље остао сам, а волео бих да се то некад промени, али за сада још не мора.
Сада имам баш много обавеза и сналазим се како знам и умем, на новом послу и у новој струци, све испочетка, ал добро. Тако бих волео и тако осећам негде дубоко у себи да ћу једнога дана живети негде на неком селу, негде мало даље од ове урбане средине, окружен природом и соским пословима за којима некако жудим. Иако то за сад делује као много светлосних година далеко, ја то осећам. Зато и пишем ово да не буде после како нисам имао осећај.
Свако добро случајни посетиоче...желим ти леп дан :))))))
